Karcinom grlića materice
January 30, 2020
Dr Irena Mitić
Najčitaniji blogovi
U susret dinamičnom periodu ispred nas, visokom frekvencijom socijalizacije i pojačanoj izloženosti virusima, govorimo o riziku prekomerne i nekontrolisane upotrebe antibiotika - AMR odnosno antimikrobna rezistencija.
Antibiotici su supstance koje ubijaju mikroorganizme ili sprečavaju njihovo razmnožavanje u živom organizmu.
Deluju baktericidno odnosno eliminišući ciljnu bakterijsku ćeliju ili inhibišući njen dalji rast i razmnožavanje odnosno bakteriostatski.
Koji su mehanizmi delovanja antibakterijskih lekova?
Otpornost bakterija na dejstvo antibiotika.
Koji su mehanizmi rezistencije?
Šta je urođena rezistencija?
Urođena rezistencija bakterija je uslovljena nedostatkom ciljne strukture za lek.
Ko je odgovoran za brz razvoj rezistencije?
Plazmidi i transpozoni su odgovorni za brz razvoj rezistencije na lekove kao i za prenos rezistencije između različitih sojeva bakterija.
Antibiogram je rezultat ispitivanja osetljivosti bakterija na antibakterijske lekove in vitro.
Rezultati dobijeni difuznom metodom obeležavaju se sa:
S: senzitivan soj
I: intermedijaran - srednje osetljiv soj
R: rezistentan - otporan soj
Antimikrobna rezistencija (AMR) je prirodan proces u kome dolazi do promene genetskog materijala.
Osetljivi mirkoorganizmi mogu postati rezistentni mutacijom sopstvenog materijala ili ugradnjom gena poreklom od drugih mikroorganizama koji determinišu rezistenciju.
Šta dovodi do nastanka AMR?
Pogrešna ili prekomerna upotreba antimikrobnih lekova ubrzava ovaj proces.
Na primer:
Gde se mogu naći rezistentni mikroorganizmi?
Kod ljudi, životinja i u životnoj sredini (voda, zemlja i vazduh).
Antimikrobna rezistencija (AMR) je u fokusu interesa Svetske zdravstvene organizacije, Centra za kontrolu bolesti i nacionalnih zdravstvenih i poljoprivrednih institucija u cilju podizanja svesti o važnosti racionalne i odgovorne primene antibiotika i očuvanju njihove delotvornosti.
Gde grešimo?
U primarnoj zdravstvenoj zaštiti 80-90% svih antibiotika koristi se za respiratorne infekcije koje su najčešće virusne etiologije.
Potrebno je pre svega utvrditi da li je infekcija bakterijske etiologije kako bismo mogli izabrati pravi antibiotik i obezbediti racionalnost i efikasnost terapije.
U slučajevima kada zbog težine bolesti nije moguće čekati nalaz antibiograma ili nije moguće uzorkovanje, lekar daje antibiotik na osnovu težine kliničke slike bolesti i poznavanja najčešćih uzročnika bolesti.
Radi se mikrobiološka dijagnostika bioloških materijala sa mesta infekcije:
(više na: Cenovnik)
Uzorci se zasejavaju na specijalizovanim hranljivim podlogama u cilju dobijanja kulture bakterije, sa koje se dalje vrši identifikacija izolovane vrste bakterija i izrada antibiograma.
I, da se podsetimo šta je antibiogram: testiranje osetljivosti bakterija na odgovarajuće antibiotike sa ciljem da se ustanovi koji će antibiotik dovesti do izlečenja, kao i detekcija rezistencije koju izolovani uzročnik poseduje. Na taj način sprečavamo pogrešnu upotrebu antibiotika.